dźećelčo
dźećelčo
dźećelčo (hornjoserbšćina)[wobdźěłać]
substantiw, n[wobdźěłać]
| kazus | singular | dual | plural | ||
|---|---|---|---|---|---|
| nominatiw | dźećelčo | dźećeleći | dźećelata | ||
| genitiw | dźećeleća | dźećelećow | dźećelatow | ||
| datiw | dźećeleću | dźećelećomaj | dźećelatam | ||
| akuzatiw | dźećelčo | dźećeleći | dźećelata | ||
| instrumental | dźećelećom | dźećelećomaj | dźećelatami | ||
| lokatiw | dźećeleću | dźećelećomaj | dźećelatach | ||
Ortografija
Dźělenje słowow:
dźe-ćel-čo
Semantika
Synonymy:
- [1] młody dźečelc
Wotwodźene wopřijeća:
- dźećelc, dźećelcowy, dźećelči
Přełožki[wobdźěłać]
|
|
|