dźećelaty
dźećelaty
dźećelaty (hornjoserbšćina)
[wobdźěłać]| kazus | singular f | singular m | singular n | dual | plural |
|---|---|---|---|---|---|
| nominatiw | dźećelata | dźećelaty | dźećelate | dźećelatej (dźećelataj) |
dźećelate (dźećeleći) |
| genitiw | dźećelateje | dźećelateho | dźećelateho | dźećelateju | dźećelatych |
| datiw | dźećelatej | dźećelatemu | dźećelatemu | dźećelatymaj | dźećelatym |
| akuzatiw | dźećelatu | dźećelaty (dźećelateho) |
dźećelate | dźećelatej (dźećelateju) |
dźećelate (dźećelatych) |
| instrumental | dźećelatej | dźećelatym | dźećelatym | dźećelatymaj | dźećelatymi |
| lokatiw | dźećelatej | dźećelatym | dźećelatym | dźećelatymaj | dźećelatych |
Ortografija
Dźělenje słowow:
dźe-će-la-ty
Semantika
Synonymy:
- [1] dźećelowy, dźećelojty, dźećelkojty