dźećelkojty
dźećelkojty
dźećelkojty (hornjoserbšćina)[wobdźěłać]
adjektiw[wobdźěłać]
| kazus | singular f | singular m | singular n | dual | plural |
|---|---|---|---|---|---|
| nominatiw | dźećelkojta | dźećelkojty | dźećelkojte | dźećelkojtej (dźećelkojtaj) |
dźećelkojte (dźećelkojći) |
| genitiw | dźećelkojteje | dźećelkojteho | dźećelkojteho | dźećelkojteju | dźećelkojtych |
| datiw | dźećelkojtej | dźećelkojtemu | dźećelkojtemu | dźećelkojtymaj | dźećelkojtym |
| akuzatiw | dźećelkojtu | dźećelkojty (dźećelkojteho) |
dźećelkojte | dźećelkojtej (dźećelkojteju) |
dźećelkojte (dźećelkojtych) |
| instrumental | dźećelkojtej | dźećelkojtym | dźećelkojtym | dźećelkojtymaj | dźećelkojtymi |
| lokatiw | dźećelkojtej | dźećelkojtym | dźećelkojtym | dźećelkojtymaj | dźećelkojtych |
Ortografija
Dźělenje słowow:
dźe-ćel-koj-ty
Semantika
Synonymy:
- [1] dźećelowy, dźećelojty, dźećelaty, dźećelny