fingěrować
Napohlad
fingěrować
fingěrować(hornjoserbšćina)
[wobdźěłać]wosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | fingěruju | fingěrujemoj | fingěrujemy |
2. | fingěruješ | fingěrujetej (-taj) | fingěrujeće |
3. | fingěruje | fingěrujetej | fingěruja (fingěruju) |
aspekt | ip |
transgresiw | fingěrujo, fingěrujcy, fingěrowawši |
prezensowy particip | fingěrowacy |
preteritowy particip | fingěrowany |
ł-forma | fingěrował, fingěrowała, fingěrowało, dual: fingěrowałoj, plural: fingěrowali (fingěrowałe) |
werbalny substantiw | fingěrowanje |
preteritum | |||
wosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | fingěrowach | fingěrowachmoj | fingěrowachmy |
2. | fingěrowaše | fingěrowaštej | fingěrowašće |
3. | fingěrowaše | fingěrowaštej | fingěrowachu |
imperatiw | |||
wosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | — | fingěrujmoj | fingěrujmy |
2. | fingěruj | fingěrujtej (-taj) | fingěrujće |
3. | fingěruj, njech fingěruje | fingěrujtej (-taj) | njech fingěruja (fingěruju) |
Ortografija
Dźělenje słowow:
fin-gě-ro-wać
Wurjekowanje
- IPA: fing'iʀɔu̯aʧ
Semantika
Woznamy:
- [1] 'Kedźbu! Tute hesło je zarodk. Wone bu awtomatisce z tekstoweho korpusa generowane a njebu hišće kontrolowane. Tež ortografija móže być zestarjena.
Dalše wujasnjenja:
- Imperfektiwne fingěrowaše je 0x dokładźene, fingěrowa (móže tež něšto druhe być) 0x.