napowědować
Napohlad
napowědować
napowědować(hornjoserbšćina)
[wobdźěłać]wosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | napowěduju | napowědujemoj | napowědujemy |
2. | napowěduješ | napowědujetej (-taj) | napowědujeće |
3. | napowěduje | napowědujetej | napowěduja (napowěduju) |
aspekt | ip |
transgresiw | napowědujo, napowědujcy, napowědowawši |
prezensowy particip | napowědowacy |
preteritowy particip | napowědowany |
ł-forma | napowědował, napowědowała, napowědowało, dual: napowědowałoj, plural: napowědowali (napowědowałe) |
werbalny substantiw | napowědowanje |
preteritum | |||
wosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | napowědowach | napowědowachmoj | napowědowachmy |
2. | napowědowaše | napowědowaštej | napowědowašće |
3. | napowědowaše | napowědowaštej | napowědowachu |
imperatiw | |||
wosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | — | napowědujmoj | napowědujmy |
2. | napowěduj | napowědujtej (-taj) | napowědujće |
3. | napowěduj, njech napowěduje | napowědujtej (-taj) | njech napowěduja (napowěduju) |
Ortografija
Dźělenje słowow:
na-po-wě-do-wać
Wurjekowanje
- IPA: napou̯ʲɪdou̯aʧ
Semantika
Woznamy:
- [1] 'Kedźbu! Tute hesło je zarodk. Wone bu awtomatisce z tekstoweho korpusa generowane a njebu hišće kontrolowane. Tež ortografija móže być zestarjena.
Dalše wujasnjenja:
- Imperfektiwne napowědowaše je 0x dokładźene, napowědowa (móže tež něšto druhe być) 0x.