wotpokućować
wotpokućować
wotpokućować(hornjoserbšćina)
[wobdźěłać]| wosoba | singular | dual | plural |
|---|---|---|---|
| 1. | wotpokućuju | wotpokućujemoj | wotpokućujemy |
| 2. | wotpokućuješ | wotpokućujetej (-taj) | wotpokućujeće |
| 3. | wotpokućuje | wotpokućujetej | wotpokućuja (wotpokućuju) |
| aspekt | ip |
| transgresiw | wotpokućujo, wotpokućujcy, wotpokućowawši |
| prezensowy particip | wotpokućowacy |
| preteritowy particip | wotpokućowany |
| ł-forma | wotpokućował, wotpokućowała, wotpokućowało, dual: wotpokućowałoj, plural: wotpokućowali (wotpokućowałe) |
| werbalny substantiw | wotpokućowanje |
| preteritum | |||
| wosoba | singular | dual | plural |
|---|---|---|---|
| 1. | wotpokućowach | wotpokućowachmoj | wotpokućowachmy |
| 2. | wotpokućowaše | wotpokućowaštej | wotpokućowašće |
| 3. | wotpokućowaše | wotpokućowaštej | wotpokućowachu |
| imperatiw | |||
| wosoba | singular | dual | plural |
|---|---|---|---|
| 1. | — | wotpokućujmoj | wotpokućujmy |
| 2. | wotpokućuj | wotpokućujtej (-taj) | wotpokućujće |
| 3. | wotpokućuj, njech wotpokućuje | wotpokućujtej (-taj) | njech wotpokućuja (wotpokućuju) |
Ortografija
[wobdźěłać]Dźělenje słowow:
wot-po-ku-ćo-wać
Wurjekowanje
[wobdźěłać]- IPA: u̯ɔtpokuʧou̯aʧ
Semantika
[wobdźěłać]Woznamy:
- [1] 'Kedźbu! Tute hesło je zarodk. Wone bu awtomatisce z tekstoweho korpusa generowane a njebu hišće kontrolowane. Tež ortografija móže być zestarjena.
Dalše wujasnjenja:
- Imperfektiwne wotpokućowaše je 0x dokładźene, wotpokućowa (móže tež něšto druhe być) 0x.
Synonymy:
- [1] wotpokućić; wotpokućeć; zapokućić; pokućić